Можда јесу тешка времена и можда свијет од нас тражи мало више него што смо спремни да дамо у неком тренутку, и можда нам се све око нас некад чини сивим и безбојним, али не смијемо заборавити да гледамо кроз очи дјетета и да бојимо свијет око нас оним што носимо у себи.
Ево, стигло је прољеће, званично јуче, по календару, и шта има везе ако још неки дашак хладног вјетра одлучи да слети до нас, са врха планине. Помало стидљиво, сунце већ грије наше небо и наша срца, и ето, симболично, данас је и Свјетски дан поезије, дан идеалан за стварање великих ријечи и малених чуда.
С обзиром на то да је поезија, као књижевни жанр, неправедно запостављена, овај датум искористили смо да се присјетимо неких од најпознатијих пјесника и њихових најљепших ријечи. Можда ћемо се вратити некој пјесми коју смо почели писати некада давно, можда ћемо пожељети постати бољи људи због неког стиха или идеје коју смо заборавили, можда ће нас нека од ових пјесама вратити на мјесто са којег бисмо могли покушати поново бити они прави, истински људи за које понекад заборавимо да живе у нама.
Важно је да знамо да поезија није посвећена само романтичној љубави. Она је покретач многих друштвених промјена, критичар друштва, доносилац нових идеја и свједок сваког времена у којем је стварана. Погрешно је мишљење да је поезија попут неке тихе, мирне ријеке која се уклапа у крајолик и која у складу са околином ствара савршену хармоничну цјелину. Можда је понекад и тако, али поезија је много чешће дивља, планинска, брза ријека, са брзацима и водопадима, непредвидива и снажна и никад не знамо шта све носи са собом. Ако је тако посматрамо, много ћемо је боље разумјети и више ћемо цијенити њене ствараоце и њен смисао.
Како би овај дан био достојно обиљежен, наши учитељи и наставници српског и страних језика, са својим су ученицима разговарали о највећим српским пјесницима, њиховим дјелима и пјесмама које су оставиле дубок траг у нашој, али и свјетској књижевности. Наше наставнице српског језика су у оквиру програма својих секција осмислиле и организовале поетске и рецитаторске радионице и тако са својим ученицима глорификовале наше најцјењеније пјеснике и њихове најзначајније пјесме.
https://youtu.be/h07_K10cQOg?si=t4QqGCX9GAnW2ot1
Наша наставница српског језика, Тијана Антонић, направила је неколико снимака рецитација најпознатијих пјесама српске поезије, у изведби својих ученика Лазара Јокића, Калине Гавриловић, Јакова Ђога, Теодоре Чубриловић, Марије Вуковић и Милице Марјановић, док су Софија Шарчевић и Калина Гавриловић чак и отпјевале стихове једне пјесме.
Поносни смо на наше наставнике, њихов континуирани труд и креативност, којима константно мотивишу своје ученике на рад и напредак у сваком смислу, а посебно се поносимо својим ученицима који се увијек укључују у овакве активности и тако дају свој допринос креирању и поштовању истинских вриједности.
Коментари су затворени.