+387 57 / 200 171     [email protected]

Историјат

Прве податке о почетку рада основне школе на Палама дао је 1963. године њен први учитељ Крсто Савић из Сарајева. По сјећању Крста Савића и првих ученика, школа  почела је са радом 1. фебруара 1907. године.

Основна школа на Палама  спадала је у конфеционалне школе, а посебне заслуге за њено оснивање припадају Ђорђу Грабежу, свештенику са Пала. Поп Ђорђе Грабеж  уступио је своју парохијску кућу за оснивање паљанске школе. Поред њега, велику помоћ и подршку оснивању дали су Ристо Шушић, трговац из Сарајева и Васо Тодоровић, тадашњи потпредсједник црквене општине. Црквени одбор  изабрао је за првог учитеља Крста Савића, који је јуна 1906. године дипломирао на Учитељкој државној школи у Сарајеву. Прихватајући свој посао, млади учитељ је са великим полетом и одушевљењем почео да ради на обучавању дјеце и описмењавању становништва. У почетку настава се одвијала у једној соби у парохијском дому.

 

У први разред 1907. године уписало се 30 ученика, међутим стално су пристизали нови. Избијањем преградних зидова добијена је још једна учионица и школа је примила 60 првачића различитог узраста. Премда је ова школа била конфеционална, православна црквена општина је без икаквих обавеза примила у своје школске клупе и дјецу других вјероисповјести. У априлу 1907. у школу је дошла Љубица Гргур. Године 1907. изашао је штампани наставни план српско-православне основне школе у Босни и Херцеговини. Према овом наставном плану и програму у школи се предавало 10 предмета. Одбор српског културног друштва „Просвјета“ чији је члан био и поп Ђорђе Грабеж, настојала је да се даровити ученици, према интересовањима и показаним способностима шаљу на даље школовање.

По избијању Првог свејтског рата насилно су затворене све српске школе у Босни и Херцеговини. У таквој ситуацији обустављен је и рад прве основне школе на Палама. Разорне посљедице рата на просвјетном и културном плану биле су у Палама донекле ублажене дјеловањем Католичке народне основне школе која је у том тешком периоду очувала рад основног образовања. Ова школа радила је извјесно вријеме послије рата, а затим је укинута. Брзи развој привреде доводи до пораста становништва, а са тим и потреба за већом школом.

Већ 1919/20. године школске године отвара се нова Народна основна школа, која је смјештена у згради аустроугарске касарне. За управитеља школе постављена је учитељица Софија Лазарвић са којом су радиле Злата Кулијер, Вукица Дробар, Сара Семиз, Лепа Богичевић и Софија Павловић. Школа је располагала са четири учионице. На почетку свога рада имала је само око 30 ученика, али се постепено и паралелно са развојем мјеста број повећавао. О раду ове школе сачувало се врло мало писаних докумената, јер је школска документација уништена за вријеме Другог свјетског рата. Послије одласка Софије Лазаревић на мјесто управитеља је постављен Љубомир Рајаковић. Спадао је у ред најспособнијих учитеља који су са великим одушевљењем приступили подизању писмености и културе у Босни и Херцеговини. Савјесним радом и залагањем стекао је код становника Сокоца и Пала велики углед. Његова просвјетна и културна дјелатност превазилазила је оквире школе и осјетила се у свим мјестима у којима је радио. Љубомир је радио са једним од четири одјељења Бановинског дјечијег опоравилишта. Ученици су били из 13 сарајевских основних школа, коју је Дјечији антитуберкулозни диспанзер упућивао на једномјесечни опоравак. Државно дјечје опоравилиште  отворено је убрзо послије завршетка Првог свјетског рата. За локацију опоравилишта  изабране су Пале. Душа дјечијег опоравилишта је био је  изванредни и свестрани васпитач Александар Коваленко, иначе емигрант из Русије. Располагао је музичким образовањем и попут правог ентузијасте, своје слободно вријеме посвећивао културној и спортској дјелатности не само у опоравилишту са дјецом него и на Палама. У дјечијем дому  организовао је драмску и ритмичку секцију и минијатурне тамбураске секције. Премда се број ученика и одјељења непрекидно повећавао, школа је имала довољно учитељских кадрова.

Пред Други свјетски рат у школи  је било 240 ученика, а са одјељењем у опоравилишту 280 ученика у 7 одјељења. У току рата школа је престала са радом, а њену зграду запосјела је њемачка војска. Сличну судбину доживјеле су и остале школе у Босни и Херцеговини. Не треба посебно напомињати да су многе школе у току рата потпуно уништене. Након ослобађања Пала 3. априла 1945. године остале су само рушевине зграде бивше школе. У јуну мјесецу исте године настава је отпочела и трајала свега три мјесеца са три смјене ученика. Због разних недостатака школи су припомогли, у октобру 1946. године транвајски радници Синдикалних продужница из Сарајева и школа је тада достигла привидно бољи ниво.

Народна основна школа Пале након Другог свјетског рата

Народна основна школа Пале након Другог свјетског рата

 

Од 1945. до 1947. године школство је знатно напредовало и увело се седмогодишње школовање, али не и за нашу школу. Школске 1946/47. године на Палама  отпочела је са радом још једна школа у оквиру Дома ратне сирочади, а уз њу и Дом ратне сирочади за предшколску дјецу. Међутим, школа у оквиру Дома за ратну сирочад  расформисана је због доласка дјеце обољеле од трахинома, али убрзо након тога  отворена је за обољелу дјецу. За вријеме 1949/50. године школа на Палама  била је једна од неразвијенијих школа и школа са најтежим условима за рад. Изузетне заслуге за отварање и успјешно организовање осмогодишње школе на Палама припадају тадашњем управитељу школе Алојзу Керошу. Доласком управитеља Кероуша унапређује се сарадња између школе и друштвене средине. Он је био покретач и организатор ваннаставних активности, које раније, због тешких услова нису могле бити организоване. Школске 1953/54 године у паљанску осмогодишњу школу уписана су четири одјељења нижих разреда са укупно 187 ученика, а водили су их учитељи: Соња Кероуш, Злата Ангенбрант, Румена Луковић и Вишња Богавац. Због недостатка наставника предметне наставе, неке предмете у одјељењима виших разреда предавали су учитељи и апсолвенти више педагошке школе. Наредне 1955/56 године број ученика школе порастао је на 425. У записнику о прегледу рада Народне осмогодишње школе на Палама од 2. до 4. јуна 1956. инспектори Божидар Турина и Милан Мацановић изражавају веома повољно мишљење о квалитету наставе. Школске 1956/57 године школа је имала осам одјељења нижих и седам одјељења виших разреда са укупно 465 ученика. Алојз Кероуш повукао се са положаја директора школе и посветио студијама њемачког језика. За новог директора постављен је наставник Владимир Калуђеровић. Наредне 1957/58, у односу на претходну школску годину број одјељења првих разреда се удвостручио. Уписана су четири одјељења од којих су три са преко 4о ученика. Велики прилив ученика условљен је развојем мјеста и повећаним досељавањем становништа. Те године школе је имала је десет одјељења нижих разреда са укупно 376 ученика. Школа је имала укупно 596 ученика сврстаних у 17 одјељења. Осмогодишња школа на Палама у току 1958/59 године борила се са проблемом смјештаја ученика који су пристизали у све већем броју. Отворена је још једна школа у оквиру некадашњег Соколског дома. Међутим, школа у оквиру Соколског дома је морала бити затворена због неповољних услова за рад па је тако школство наставило са развојем у тешким условима. Највећи проблем  био је смјештај ученика који су пристизали у што већем броју. Зато је 1961/62. године почела градња нове школске зграде. Рад на изградњи налазио се пред завршетком у љето 1962. године. Тако је колектив осмогодишње школе уз свестрану подршку свих друштвено-политичких организација и грађана Пала организовао велику радну акцију за коначно оспособљавање и довршење најљепшег и у то вријеме највећег објекта на Палама. Објекат школе ипак није био завршен до почетка школске године па је настава почела 10. септембра 1962. године. Те школске године наставно-васпитну рад је организован у 22 одјељења са укупно 867 ученика. Сљедеће године 5. децембра школа је добила назив „Дан младости“.

Период 1987/92. године вријеме је велике кризе у Југославији. Упркос веома тешким условима школа је успјела да сачува свој углед. Од 1983. до 1990. године директор школе  био је Миодраг Ћирић, а у то вријеме школу  похађало је око 1100 ученика. Ученици су учестовали у освајању награде на општинским, регионалним, државним, савезничким такмичењима. На бројним спортским такмичењима освојали су награде, а Милан Цицовић, ученик Основне школе „Дан младости“, био је првак државе у бијатлону. Од 1988/89. године 428 ученика похађали су разредну, а 520 предметну наставу. Директор школе 1991/92. године постаје Тодор Нешковић и одлуком Збора радних људи, добија име Основна школа „Пале“, које и данас носи. Иако су у априлу почели оружани сукоби школа је радила до маја 1992. године, када је због ратних дешавања морала престати са радом. Те је 1992/93. школска година почињала са великим закашњењем. Број ученика  повећао се доласком српских избјеглица из Сарајева. Услови за рад били су тешки у одјељењима је било више од 40 ученика. Основна школа у Прачи је због гранатирања 1992. припојена Основној школи „Пале“. Почетком рата почеле су са радом многе сеоске школе. Школске 1992/93. године школа на Палама је заједно са подручним школама имала 2498 ученика. Грађански рат завршен је 1995. године, а општина је претрпјела велике људске и материјалне губитке. Настава се и даље одвија у отежаним условима и то у три смјене и двије међусмјене. На почетку 2000/01. године школа је имала 1840 ученика. Те године проширен је капацитет подручне школе у Подграбу.

Основна школа Пале 2008. године

 

За директора Основне школе „Пале“ изабран је Радослав Кујунџић. Радило се на реновирању и обнављању кабинета за наставу информатике, просторију за учила из физике и математике, кабинет за хемију и биологију, опрему за извођење наставе физичке културе. Извршен је 2003/2004. године прелазак са осмогодишњег на деветогодишње основно образовање. Уведена су два страна језика. Поред централне школе на Палама основној школи припадале су и подручне школе у Подграбу, Подвитезу, Љубогошти, Довлићима, на Булозима, Јасику и Јахорини. Те подручне школе су се из године у годину полако гасиле те је на Палама изграђена још једна основна школа која носи назив Основна школа „Србија“. Тиме се и растеретила цетрална школа и одвијање наставе у бројним одјељењима. Због несебичног залагања наставног особља, грађана, тадашњег директора Жељка Форцана Основна школа „Пале“ је 2017. школску годину дочекала одјевена у ново, љепше рухо. Овај пројекат је за ученике, па и наставнике, од великог значаја, јер сада имају повољније услове за рад и учење.

Основна школа Пале 2017. године

Основна школа Пале 2017. године

 

Сходно времену и приликама школа на Палама  биљежила је сталан развој и успјех. По успјесима својих ученика и наставника била је препознатљива и у бившој Југославији. То свједоче бројна признања са међународних такмичења, изложби и конкурса, посебно из математике, српског језика, ликовне културе и физичког васпитања. Готово да је постала традиција пласирања наших ученика на општинска, регионална и републичка такмичења из историје, српског језика, математике и осталих предмета у настави.