Ђорђе Грабеж је рођен у селу Буковице (срез Јајце) 16. марта 1869. године. Завршио је основну школу и Богословију у Рељеву. Рукоположен је за ђакона 1. јула 1890., а за свештеника 20. јула исте године у Сарајеву од митрополита Ђорђа Николајевића. Од 2. августа 1890. године је парох на Палама. За вријеме службовања на Палама подигао је цркву и српску школу. На овој парохији је био и за вријеме Првог свјетског рата. Прогоњен је као и други свештеници. Провео је више од три године као талац. Одликован је 27. јануара 1919. године црвеним појасом од митрополита Евгенија Летице. У чин протопрезвитера је проведен 1921. године од митрополита Петра Зимоњића. Отац Ђорђе Грабеж прије рукоположења учитељевао у Доњем Вакуфу па је од тада заволио дјецу и просвејту.
Настојања школских власти, која су, уствари, одражавала политичке намјере окупационе управе, бунила су његов понос и сукобљавала се са оним националним сазнањем које је понио из родног села. То је разумљиво када се зна да је влада тада форсирала „босански земаљски језик“ и забрањивала називе српски. Схватајући колико је важно да се дјеца описмене и говоре својим језиком, он је несебично уступио свој дом за отварање прве школе у овој парохији. Унајмио је за себе једну собицу на Палама, док су му жена и четворо дјеце становали у Сарајеву. Нешто касније саградио је за себе и своју породицу малу кућицу у близини школе.
Борба за црквеношколску аутонимију је успјешно окончана објављивањем царског “ Статута црквене и школске управе српско православних епархија у Босни и Херцеговини“ јула 1905. године. Покрет за црквено-школску аутономију изазвао је у народним масама појачано интересовање и одушевљење за школу. У таквом општем расположењу приступило се у многим мјестима оснивању многих конфеционалних школа. Непосрдно послије добијања црквено-школске аутонимије, фебруара 1907. године, отворена је прва основна школа на Палама. Отац Ђорђе Грабеж имао је највећу заслугу што је у Палама отпочела са радом прва школа. Одбор српског културног друштва „Просвјета“ чији је члан био и поп Ђорђе Грабеж, настојао је да се даровити ученици, према интересовању и показаним способностима шаљу на даље школовање, јер је послије четвороразредне основне школе мали број ученика настављао даље школовање.
У мјесецу септембру 1917. године премјештен је са Пала у Нишиће код Сарајева. Поред оронулог здравља савјесно је обављао своју службу пуних шест година. Протојереј Ђорђе Грабеж био је веома интелигентан, савјестан и практичан човјек, одан својој служби и парохији. Изморен болешћу и срхан жалошћу упокојио је 25. септембра 1926. године.
Његовим залагањем у веома тешким и суровим временима заслужује данас да одамо дужно поштовање Ђорђу Грабежу и искажемо своју захвалност његовим несебичним дјелима.
Каћа Крстовић, Сара Минић,
Милица Моро VII3
Новинарска секција
наставник Бранкица Антонић